Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

навѐститељ

мтом 3, стр. 491

навѐститељ

навеститељ, навјеститељ

Лема

навеститељ

Варијанте

навјеститељ, навјѐститељ

Извор

том 3, стр. 491, редослед 1

  1. а.

    онај који што навешћује. Прав. сврш. а. (об)јавити, обзнанити, најавити; огласити (у цркви предстојеће венчање).

    прав. — правопис
    — Овај лист имао је да навијести његову силну љубав.
    Ћип.
    Препелица навести зору.
    Ад.
    Нареди млади човјек да црква навијести његово вјенчање с Минком.
    Кос.
  2. б.

    упутити, показати.

    — Навијести ме гдје ћу купити добру кућу.
    Вук
    Рј.
Изворни текст (OCR)
навѐститељ, ијек. навјѐститељ, м онај који што навешћује. Прав. сврш. а. (об)јавити, обзнанити, најавити; огласити (у цркви предстојеће венчање). — Овај лист имао је да навијести његову силну љубав. Ћип. Препелица навести зору. Ад. Нареди млади човјек да црква навијести његово вјенчање с Минком. Кос. б. упутити, показати. — Навијести ме гдје ћу купити добру кућу. Вук Рј.