навѐстић

навестић, навести QA: medium

Лема

навестић

Варијанте

навести, на̀вести

Извор

том 3, стр. 490, редослед 27

1.а.
навѐде̄ м сврш. 1 а. водећи (кога) довести, упутити (га) куда, камо, учинити да наиђе на кога или на што.
— Бог је неки мене јадника у њезину кућу навео.
М-И
Спроводећ га преко Чемерне, наведе га некако, пријеваром, на засједу турску.
Јакш. Ђ.
1.б.
довести што мењајући му правац, дајући му одређени смер.
— Усадих лозу сред винограда, наведох воду са три кладенца.
НП Вук
Заповеди бог оном нечасном ... да наведе облак и побије оном сву рану на струку.
Вес.
2.
наговорити, подстаћи; нагнату.
— Зашто си ме навео на гријех?
Бен.
Кнезови се нису дали навести на оружану побуну.
Сур.
На шта неће човека глад навести!
Јакш. Ђ.
3.
дати какав податак или цитат, обично у каквом напису, цитирати; споменути, испричати.
— Навео је једно лепо место из »tарас Буљбе«.
Поп. П.
Наведена је точна адреса натпоручника Лукаша.
Јонке
Да вам овде наведем једну од њихових крупнијих шала.
Нен. Љ.
4.
довести на одређену тему, предмет, скренути (разговор).
— Навео је разговор на Мирка.
Јов. С.
Увијек би некако навела разговор на свога Ива.
Кум.
5.
нагнути, накривити; скренути.
— Она још више наведе суд, млаз воде се проли по земљи.
Сиј.
Захукћу се волови низбрдо па наведу на страну.
Ранк.
6.
(платно) иглом увући пређу где се у ткању прекинула. Вук Рј.

Фразе

~ на танак (склизак, клизав) лед (на трулу даску) ставити, довести (кога) у безизлазан положај, преварити, натоциљати, насамарити.

Пододреднице

~ се

посрнути тетурајући се. Вук Рј. навѐсти? и на̀вести?, навѐзе̄м сврш. 1. возећи довести, допремити у довољној количини. — Одох ... да навезем дрва, ако с посјечена. Мишк. На годину бих навезао ђубрета и обрадио Бен. 2. а. отиснути од обале, учинити да заплови (чамац и сл.). — Чим их шајке навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима. Вес. б. запловити. — Посједаше у лагане чамце ... на дебело море навезоше. Јурк

посрнути тетурајући се. Вук Рј. навѐсти? и на̀вести?, навѐзе̄м сврш. 1. возећи довести, допремити у довољној количини.

~ се

а. запловити, отпловити; укрцати се. — Кад угледа те силне корабље, похити у чамац, навезе се до њих. Павл. Навезе се на ... пароброд који је бродио у Индију. Шант. б. наићи, прећи (на неки пут). — Претурисмо ... опаснији део пута па се навезосмо на утапкану полумекоту једне леније пољског пута]. Петр. В. в. довести се, доћи, приспети возећи се. — Кроз дугу поворку кола ... навезосмо се у Вуковар. Павл

запловити, отпловити; укрцати се.наићи, прећи (на неки пут).В.в. довести се, доћи, приспети возећи се.

Изворни текст (OCR)

навѐстић и на̀вести1, навѐде̄м сврш. 1. а. водећи (кога) довести, упутити (га) куда, камо, учинити да наиђе на кога или на што. — Бог је неки мене јадника у њезину кућу навео. М-И. Спроводећ га преко Чемерне, наведе га некако, пријеваром, на засједу турску. Јакш. Ђ. б. довести што мењајући му правац, дајући му одређени смер. — Усадих лозу сред винограда, наведох воду са три кладенца. НП Вук. Заповеди бог оном нечасном ... да наведе облак и побије оном сву рану на струку. Вес. 2. наговорити, подстаћи; нагнату. — Зашто си ме навео на гријех? Бен. Кнезови се нису дали навести на оружану побуну. Сур. На шта неће човека глад навести! Јакш. Ђ. 3. дати какав податак или цитат, обично у каквом напису, цитирати; споменути, испричати. — Навео је једно лепо место из »tарас Буљбе«. Поп. П. Наведена је точна адреса натпоручника Лукаша. Јонке. Да вам овде наведем једну од њихових крупнијих шала. Нен. Љ. 4. довести на одређену тему, предмет, скренути (разговор). — Навео је разговор на Мирка. Јов. С. Увијек би некако навела разговор на свога Ива. Кум. 5. нагнути, накривити; скренути. — Она још више наведе суд, млаз воде се проли по земљи. Сиј. Захукћу се волови низбрдо па наведу на страну. Ранк. 6. (платно) иглом увући пређу где се у ткању прекинула. Вук Рј.