на̀вејати

навејати

Лема

навејати

Извор

том 3, стр. 490, редослед 14

1.
ијек. на̀вијати, сврш 1. прел. вејући нанети, нагомилати.
ијек. — ијекавскипрел. — прелазни глагол
— Има насипа које је с поља поводањ нанео или ветар навејао.
Жуј.
2.
непрел. вејући нагомилати се (о снегу).
непрел. — непрелазни глагол
— Чак и ружно лице робијашнице, украшено навијаним снијегом, некако је ведрије гледало.
Чол.
3.
вејањем очистити жито од плеве.

Изворни текст (OCR)

на̀вејати, -је̄м, ијек. на̀вијати, сврш. 1. прел. вејући нанети, нагомилати. — Има насипа које је с поља поводањ нанео или ветар навејао. Жуј. 2. непрел. вејући нагомилати се (о снегу). — Чак и ружно лице робијашнице, украшено навијаним снијегом, некако је ведрије гледало. Чол. 3. вејањем очистити жито од плеве.