нави́кати

навикати

навикати

том 3, стр. 492, редослед 22

—
почети викати; викнути (на кога).
— Великошколска омладина је скочила и навикала на lашића.
Јов. С.

~ се

наситити се викања, издовољити се вичући. — Кад се навикао, излетио је пред своју кућу. Кум

наситити се викања, издовољити се вичући.

Изворни текст (OCR)

нави́кати, на̀вӣче̄м сврш. почети викати; викнути (на кога). — Великошколска омладина је скочила и навикала на lашића. Јов. С.