на̀вирати

навирати

Лема

навирати

Извор

том 3, стр. 493, редослед 11

1.
тећи, нагло, снажно наилазити, надолазити, избијати.
— Слана вода ... кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање. Вип. Ледени, самртни зној навире јој на блиједо чело.
Шен.
2.
наваљивати, надирати.
— Сваки ће ићи својим путем и на мачеве навирући неће се ранити.
Дан.
Овце ће ко̑ поток навирати на врата дворишта ... кад се враћају с паше. Вит. навири́вати (се), -ѝрује̄м (се) несврш. и уч. према навирити (се).

Изворни текст (OCR)

на̀вирати, -ре̄м несврш. 1. тећи, нагло, снажно наилазити, надолазити, избијати. — Слана вода ... кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање. Вип. Ледени, самртни зној навире јој на блиједо чело. Шен. 2. наваљивати, надирати. — Сваки ће ићи својим путем и на мачеве навирући неће се ранити. Дан. Овце ће ко̑ поток навирати на врата дворишта ... кад се враћају с паше. Вит. навири́вати (се), -ѝрује̄м (се) несврш. и уч. према навирити (се).