нави́рити

навирити

Лема

навирити

Извор

том 3, стр. 493, редослед 12

а.
завирити, вирнути.
— Навирила је у собу својих господара да чује што веле они.
Бег.
Из соб ослушнуо ... и навирио кроз прозор. Рад.
д.
Д.
б.
свратити и погледати за часак. _ Кућа није далеко, па човјек може сваки час навирити шта се ради. Ћоп.

Пододреднице

~ се

а. навирити (б). — У бирцуз би се тек понеки само навирио. Кол. б. загледати, погледати. — Шимек се навири искоса у фотографију. Гор

навирити (б).загледати, погледати.

Изворни текст (OCR)

нави́рити, -ӣм сврш. а. завирити, вирнути. — Навирила је у собу својих господара да чује што веле они. Бег. Из соб ослушнуо ... и навирио кроз прозор. Рад. Д. б. свратити и погледати за часак. _ Кућа није далеко, па човјек може сваки час навирити шта се ради. Ћоп.