Одредница

нави́јати

несврштом 3, стр. 492

нави́јати

навијати

Лема

навијати

Извор

том 3, стр. 492, редослед 9

  1. 1.

    несврш и уч. према навити.

    уч. — учестали глагол
  2. 2.

    наводити, скретати.

    — Навија разговор о нечем сасвим трећем.
    Марк. М.
    Еј, како богата дјевојка навија очима.
    Ков. А.
  3. 3.а.

    заузимати се, залагати се (за што).

    — Ћаја-паша је много навијао да Милош остане у Београду.
    Вук
    Мајка је почесто навијала да јој доведем »одмену«.
    Лаз. Л.
  4. 3.б.

    држати коме страну, подржавати, подстицати кога.

    — Навијачи ... су гласним повицима навијали и за једну и другу страну.
    Јак.

Фразе

~ воду на свој млин, на своју воденицу вући на своју страну, удешавати, говорити у своју корист.

Пододреднице

~ се

1. несврш. и уч. према навити се. 2. мотати се, врзмати се (око кога, чега). — Радознало је шврљао по дворишту између бораца и нарочито се навијао око једног ... момка кога је болио зуб. Ћоп

несврш. и уч. према навити се.мотати се, врзмати се (око кога, чега).
Изворни текст (OCR)
нави́јати, на̀вӣја̄м несврш. 1. несврш. и уч. према навити. 2. наводити, скретати. — Навија разговор о нечем сасвим трећем. Марк. М. фиг. Еј, како богата дјевојка навија очима. Ков. А. 3. а. заузимати се, залагати се (за што). — Ћаја-паша је много навијао да Милош остане у Београду. Вук. Мајка је почесто навијала да јој доведем »одмену«. Лаз. Л. б. држати коме страну, подржавати, подстицати кога. — Навијачи ... су гласним повицима навијали и за једну и другу страну. Јак.