Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

навла́чити

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 494

навла́чити

навлачити

Лема

навлачити

Извор

том 3, стр. 494, редослед 19

  1. 1.

    несврш. и уч према навући.

    несврш. — несвршени глагол
  2. 2.а.

    потезати, вући.

    — Узе противити се ... и помало на своју страну навлачити.
    Бен.
    Сами коњи навлаче на блато, мекше им је.
    Вил.
  3. 2.б.

    повлачити (по земљи).

    — Толико ју је тукао, толико навлачио!
    Крањч. Стј
  4. 3.

    увлачити, привлачити.

    — Стане сркати ... гутати и навлачити у се оно силно море.
    Брл.
    Старост и младост навлачи на се влагу као со.
    Гор.

Пододреднице

~ се

1. несврш. и уч. према навући се. 2. натезати се. — ЉБепше је њему тако о богу се разговарати него се са дјецом навлачити! Крл

несврш. и уч. према навући се.натезати се.
Изворни текст (OCR)
навла́чити, на̀вла̄чӣм 1. несврш. и уч. према навући. 2. а. потезати, вући. — Узе противити се ... и помало на своју страну навлачити. Бен. Сами коњи навлаче на блато, мекше им је. Вил. б. повлачити (по земљи). — Толико ју је тукао, толико навлачио! Крањч. Стј. 3. увлачити, привлачити. — Стане сркати ... гутати и навлачити у се оно силно море. Брл. Старост и младост навлачи на се влагу као со. Гор.