Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на́воднӣ

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 495

на́воднӣ

наводни

Лема

наводни

Извор

том 3, стр. 495, редослед 5

  1. 1.

    који се догодио према казивању других, о којему се зна према туђој тврдњи; тобожњи.

    — Причала је Филипу за Кириалесову наводну трагедију, давнV, дјечачку.
    Крл.
    Под импресијом наводног Клариног самоубиства.
    Матк.
  2. 2.

    који се односи на навод, навођење: ~ знаци, знакови.

Изворни текст (OCR)
на́воднӣ, -а̄, -о̄ 1. који се догодио према казивању других, о којему се зна према туђој тврдњи; тобожњи. — Причала је Филипу за Кириалесову наводну трагедију, давнV, дјечачку. Крл. Под импресијом наводног Клариног самоубиства. Матк. 2. који се односи на навод, навођење: ~ знаци, знакови.