Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

наврањи́ва̄ње

стом 3, стр. 496

наврањи́ва̄ње

наврањивање

Лема

наврањивање

Извор

том 3, стр. 496, редослед 10

  1. в.

    гл. им. од наврањивати наврањи́вати (се), -а̀њује̄м (се) несврш. и уч. према навранити (се). навра́њити се, на̀вра̄њӣм се сврш. в. навранити се. Вук Рј. на̀враскати (се), -а̄м (се) сврш. наборати (се), намрешкати (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глаголв. — (после броја) век
    — Као да је ... усред 2 наврасканог језера. Матош. Показао сам јој] ... усталасано чело и навраскано лице.
    Вил.
Изворни текст (OCR)
наврањи́ва̄ње с гл. им. од наврањивати наврањи́вати (се), -а̀њује̄м (се) несврш. и уч. према навранити (се). навра́њити се, на̀вра̄њӣм се сврш. в. навранити се. Вук Рј. на̀враскати (се), -а̄м (се) сврш. наборати (се), намрешкати (се). — Као да је ... усред 2 наврасканог језера. Матош. Показао сам јој] ... усталасано чело и навраскано лице. Вил.