на̀врело̄ст

наврелост

Лема

наврелост

Извор

том 3, стр. 497, редослед 5

—
стање онога што је наврело; навала, бујање.
— Да, то је онај дебељко, сав ... у облини трбуха у крвној наврелости. Рад. Д. на̀вре̄ти, на̏вре̄м, ијек. на̀вријети, сврu. а. навалити, нагрнути.
— Навру ускоци, навру из села сељаци.
Шен.
Навријеше и остали људи из цркве.
Ћор.
б. поћи, потећи.
— Сузе јој саме од себе навреше на Очи. ег.

Пододреднице

~ се

наврети (а). — Кад се наљути ... навре се на човека, па га се не може лако отрести. 1лиш

наврети (а).

Изворни текст (OCR)

на̀врело̄ст, -ости ж стање онога што је наврело; навала, бујање. — Да, то је онај дебељко, сав ... у облини трбуха у крвној наврелости. Рад. Д. на̀вре̄ти, на̏вре̄м, ијек. на̀вријети, сврu. а. навалити, нагрнути. — Навру ускоци, навру из села сељаци. Шен. Навријеше и остали људи из цркве. Ћор. б. поћи, потећи. — Сузе јој саме од себе навреше на Очи. ег.