навр́нути

наврнути

Стална адреса

Лема

наврнути

Извор

том 3, стр. 497, редослед 17

1.а.
навратити (1а).
— Хоће наврнути воду на вртове.
М-И
Наврнуо је воду на ливаду
Лал.
1.б.
свратити, навратити (2); скренути, окренути.
— Баш је дивота што си наврнуо код нас. Рад.
1.д.
Опазим отворену капију ... те одмах наврнем коња онамо. Вел. Једва је људе опет наврнуо у стару колотечину. Леск. Ј.
1.в.
скренути, усмерити (разговор).
— Домаћица је наврнула разговор другуд.
Леск. Ј.
1.г.
нагнути, накренути.
— Опет је наврнуо чутурицу ... жељно испијајући ракију.
Ћос. Д.
2.
накалемити, нацепити.
— На трошним ... и плитким земљама наврнуте дуње расту рђаво.
Тод.
Треба на њ коријен наврнути или нацијепити биљку.
Старч.
3.а.
поћи, потећи.
— Напокон јој наврнуше сузе на очи.
Кум.
Хоћеш ли опет да ти крв наврне на уста?
Војн.
3.б.
навалити.
— Наврнуше од свих страна гости.
Ков. А.
4.
вртећи, заврћући причврстити.
— Цијев је ... снабдјевена навртњима, да се може наврнути у метални сандук. Стрељ. фиг. Да му развој природни смета и да му наврне туђе пороке.
Павл.

Фразе

~ воду на свој млин в. уз навратити (изр.); мало је на своју наврнут мало је настран, чудан.

Пододреднице

~ се

1. свратити, навратити се. — Како би било ... да се наврнемо у моју башчу? Неим. 2. вратити се, доћи. — Више пута наврнула би се њезина слика у. моју памет. Шен. 3. накренути се, нагнути се, окренути се. — Ено се све учловило, све се тумбе наврнуло. Ад. Преко опечене руке се наврну. Богдан. 4. наићи. — Наврнула се нека поган на рану. Батут

свратити, навратити се.вратити се, доћи.накренути се, нагнути се, окренути се.наићи.

Изворни текст (OCR)

навр́нути, на̀вр̏не̄м сврш. 1. а. навратити (1а). — Хоће наврнути воду на вртове. М-И. Наврнуо је воду на ливаду. Лал. б. свратити, навратити (2); скренути, окренути. — Баш је дивота што си наврнуо код нас. Рад. Д. Опазим отворену капију ... те одмах наврнем коња онамо. Вел. Једва је људе опет наврнуо у стару колотечину. Леск. Ј. в. скренути, усмерити (разговор). — Домаћица је наврнула разговор другуд. Леск. Ј. г. нагнути, накренути. — Опет је наврнуо чутурицу ... жељно испијајући ракију. Ћос. Д. 2. накалемити, нацепити. — На трошним ... и плитким земљама наврнуте дуње расту рђаво. Тод. Треба на њ коријен наврнути или нацијепити биљку. Старч. 3. а. поћи, потећи. — Напокон јој наврнуше сузе на очи. Кум. Хоћеш ли опет да ти крв наврне на уста? Војн. б. навалити. — Наврнуше од свих страна гости. Ков. А. 4. вртећи, заврћући причврстити. — Цијев је ... снабдјевена навртњима, да се може наврнути у метални сандук. Стрељ. фиг. Да му развој природни смета и да му наврне туђе пороке. Павл.