навp

навр2. — Петрово имање доћи ће на који дан на дражбу. Ћип. г. приближна мера, приближени износ. — Побили су на 160 кнезова. Нов. Новине су писале на целе странице о биткама. Поп. Ј. д. јединица мере у којој се што подудара, ознака подударности: сат ради тачно на секунд, на милиметар једнако и сл. — То се ... знаде све на длаку. Шимун. Старчев глас ... је звучио на влас као онда кад га је ругајући му се одбио. Цар Е. 6. а. (с ак.) оно што служи као подлога, темељ нечему, што даје основа за нешто; оно што даје гаранцију за нешто: порез, такса на приход, признаница на суму, додатак на децУ, зајам на меницу, долазак на веру, на реч. — Пошао сам на ништа и промијенио све четири карте. Јонке. На руску револуцију се  онако по своме ... позвао. КР 1924. б. (с лок.) оно што омогућује неку радњу или појаву: зарађивати на невољи других. — На беди и глади текао је капитал. Бар. Гријала се на топлини оног ... вина. Матош. в. (с ак.) оно што изазива одређен осећај или што би могло бити чулни надражај, предмет опажања; (с лок.) оно што се узима као основ каквог негатвног става. — Човјек има кадшто таквих момената да је на све глух као тоu. Јонке. Не вели да су ти примери нетачни и уопште им нп на чему не замера. Бел. Г. (с ак.) појава, радња и сл. уз коју следи одређена реакција или која послужи као узрок, повод, побуда нечега. — Одговарао је на Вукову7 шалу. Нен. Љ. На јаук из бездна сада новау̏ прасне бомба уз тутањ. Гор. 7. (с ак., обично у корелацији с предлозима с, од) а. крајња, даља граница простирања, пружања или трајања, протезања чега. — Улице иду право с краја на крај. Чипл. На почетку зиме од године 1805. на 1806. примио је писамце. Крањч. Стј. б. вишеструко (временско или просторно) ређање, смењивање, понављање нечега. — Од места на место постави се .. по који комад ... леда. Петр. М. Могао је] ... диринчити ноћ на ноћ. Матош. 8. (с ак.) а. мета чега, предмет који треба да буде досегнут, захваћен и сл. каквом радњом или према којему се што упућује, подстиче, усмерава јуришати на ровове, пуцати на зеца, обратити се на коrа. — »Добар је за плес«, додала је с алузијом на грамафон. Торб. Тражио сам не би ли ме ко на то охрабрио. Нуш. б оно против чега се усмерава какав став; предмет какве жеље, интереса, духовне ангажованостЖ: мржња, гнев, љутња на некога, похлепа на јело. — Прошла ме је моја буна, мржња моја, сан освете и одвратност на свет бедан. Дис. Чекао је на прилику да каже нешто. Крањч. Стј. 9. (с ак.) а. ново, измењено стање, облик, улога, ранг и сл.: превести на други језик, прећи с каса на корак. — Овај аванзман од десетника на заставника ... сатнику неће бити по вољи. Фелд. б. стање којему што тежи, нагиње, које што претоставља. — Ево сад још на есмијех ми се даје. Бог. Дан је био ... облачан, на кишу. Црњ. в. оно у правцу чега је нешто модификовано, што се запажа, осећа у нечему, што се јавља као асоцијација: мирисати на загорелину, на кухињу, личити, подсећати на што. — Прсник му је био на зелено. Нед. фиг. То смрди на велеиздају. Донч. 10. (с ак.) особина, карактеристика, карактеристични елеменат нечега, сличност с нечи кућа на три спрата, ката, полуга на лакат, папир на линије. —У тој дрази на спуж биле су двије млинице. Шимун. 11. а. (с ак.) отвор, излаз кроз који што продире; пут којим нешто избија, долази до остварења: дим избија на пукотине, на отворе. — Отворио је врата друге собе, и на њих је ушао мој ... брат. Поп. Ј. фиг. Настоји ићи стопама свог учитеља ... на чија уста он и гон0- ри у својим дјелима. Ант. 1. о́. (с ак. и лок.) средство, оруђе, инструменат: писати на машини, свирати на виолини (на виолину). — Свако поподне учинимо једну пар гију на карте. Ћип. Тек каткад знала ои она одиграти шта ново, знаменито на гласОвиру. Леск. Ј. в. (с лок.) начин или околно«тш, услови, увјети вршења, извођења радње: ходати на прстима, молити на коленима, носити на рукама, скакутати на једној нози, радити на миру. — Марко је имао да узраста ... на проји и качамаку. Чипл. Настојали су да напредују на крилима духа. нт. 1. г. (с ак.) начин вршења радње, карактеристика радње: радити на махове, на прекиде, спремити се на брзину, на брзу руку, викати на сав глас, на сва уста. — Враћен напише .. да поступају с Друшком на лијепе. Љуб. Разбудите дјецу ... да виде како ли се рађа слобода из горе, из уста, из уста на 31 Речник српскохрватскога књижевног језика, II цијеле изворе. Р 1946. 12. (с ак.) време кад се што догађа: на Ђурђевдан, на подне. — Вјера завршује на освит новога доба у формализму. Баз. Ветар и киша хладна у окна избице моје јесењим дахом бију на ово мајско време. Марк. Д. 13. (с ак.) а. предмет глаголске радње: радити на чему. — војта наставља како не верује у Мандино неверство], ударајући нарочито гласом на Трипчетово пијанство. Поп. П. б. оно у погледу чега се заузима неки однос, став, ооноси нека одлука: навикнути се на рад, пристати на што. — Они су поносити, а много држе на своју народност. Нен. Љ. Предао је оставку на министарски положај. Сим. в. (уз глаголе наићи, налетети и сл.) оно до чега се дође, што се сусретне у кретању, вршењу какве радње, развоју и сл. — Није никакво чудо што је овај порез ... наишао на силну опозицију. Рад. Стј. 14. различити односи у устаљеним изразима (што су дати и објашњени уз речи које су главни носиоци значења у изразу): на крају крајева, на концу конца, ићи на руку, на основу тога, пасти на ум, на пример, на прилику, на све стране, изићи на крај, чинити на вољу, уплашен на смрт, стићи на време, на здравље, на моје очи, сви на број(у), грдити на пасја кола, бити на своју руку, на правди бога, убити на месту, на часну реч, на име тога, претући на мртво име, на први поглед итд. на- преф. 1. у сложеним глаголима кад указују на већу, обилну меру извршења какве радње значећи а. пуњење, потпуно испуњавање унутрашњости чега: набити, налити, насути (нпр. чашу), наденути (кобасицу). б. (чешће у сврш. гл.) обухватање веће масе предмета, веће количине чега: набрати, нацедити, начупати, накувати. в. (обично У сврш. гл. са речцом »се«) извршење чега до пуне мере; засићеност или потпуно задовољење радњом, њеном количином: најести се, напити (се) наседети се, напричати се, находати се итД. 2. у сложеним глаголима који значе а. (само У сврш. гл.) извршење радње основног глагола: нацртати, написати, научити, направити. б. (само у сврш. гл.) извршење једног чина, једног елемента радње коју значи основни глагол: нашалити се, наругати се, насмејати се. в. непотпуно извршење радње ооновног глагола, делимично обухватање објекта; мању меру, слабији степен, интензитет те радње: нагорети, нагристи, нарушити, напукнути, начути, начукнути. 3. у сложеним глаголима који казују да се вршењем радње ооноеног глагола постиже или врши а. уздизање, повећање висине или запремине, волумена, обима, обујма чега: надићи, наћулити, нарасти, натећи, набујати, набубрити, надоћи (о тесту). б. додавање на што: надати, нашити, наковати (надавати и сл.). в. довођење, смештање навођење чега на што; наилазак на што, доспевање до чега: навући, набости, нанизати, насути (нпр. земљу на што), наићи, налетети. г. (чешће у сврш. гл.) опажање, уочавање, предосећање чега: намирисати, нањушити, наслутити. д. померање, помицање из основног положаја у страну; усмеравање, упућивање чега каквом циљу, пут каквог циља: нахеритИ, накривити, нагнути, навити, нанишанитИ, намигнути. ђ. измену стања или спољног, вањског изгледа чега: наоружати, нагнојитИ, наоштрити, надимити, намазати, накитити. 4. у сложеним придевима који значе слабије, непотпуно изражену особину означену основним придевом: наглув (наглух), накрив, нажут. 5. у прилозима и др. речима посталим од падежне синтагме с предлогом на: наизуст, наизменце, налик, наочит, наоко, насреД, назаД итД.