наву́ћи
навући
Лема
навући
Варијанте
на̀вӯћи
Извор
том 3, стр. 498, редослед 17
- 1.
а вукући ставити што преко чега, тако да покрије или обухвати, натаћи што: ~ покривач преко главе, ~ навлаку на јастук, ~ рукавице.
— Марама јој је била навучена ниско на чело.
б. обући, обути (одело, обућу).
— Навукао је модру атилу своје хусарске ... униформе.
Обућу ћете навући тек онда када се нађете изван ограде.
в. набити, натући (на главу).
— Навуче шешир и пође.
- 2.
довући, нагомилати.
— Непријатељ је навукао велики ратни материјал.
- 3.
навести, наговорити.
— Њега и калфе навукао је ђаво на тај прљав посао.
Нећете ви мене навући и насамарити!
- 4.
изазвати, донети што неповољно.
— Навучемо на себе мржњу свију.
Русија се могла бојати да јој српско противљење не навуче нов рат с Турцима.
- 5.а.
извући, нацртати црнилом.
— Све су биле ... навучених обрва, набељена лица.
- 5.б.
скупити, намрштити, спустити.
— Упита је он, погледав у њу навучених обрва.
- 6.
наоштрити (нож, бритву). Вук Рј.
кога на танак лед подвалити (коме), насамарити (кога); ~ на себе срамоту осрамотити се; ~ себи беду на врат в. уз беда (изр.).
Фразе
~ болест оболети, разболети се;
мрак му се навукао на очи обневидео је, као да је ослепео, избезумио се (у великом узбуђењу).
Пододреднице
1. обући се. — Мајка се лако навуче ... уђе у предсобље. Лаз. Л. МУ́чаљив, тром ... навуче се како му драго. Војн. 2. намучити се вукући. — Доста сам се навукао ... капетанових кофера. Јонке. 3. а. застрти, прекрити (што), наднети се. — Данас се мрко облачје навукло и крупна киша пада. Тад. Танак вео суза навукао јој се на очи. Поп. Ј. б. спустити се (о мраку и сл.). — У соби се навуче читав сутон. Шапч
Изворни текст (OCR)
наву́ћи и на̀вӯћи, наву́че̄м сврш. 1. а. вукући ставити што преко чега, тако да покрије или обухвати, натаћи што: ~ покривач преко главе, ~ навлаку на јастук, ~ рукавице. — Марама јој је била навучена ниско на чело. Чипл. б. обући, обути (одело, обућу). — Навукао је модру атилу своје хусарске ... униформе. Крл. Обућу ћете навући тек онда када се нађете изван ограде. Јак. в. набити, натући (на главу). — Навуче шешир и пође. Крањч. Стј. 2. довући, нагомилати. — Непријатељ је навукао велики ратни материјал. Дед. В. 3. навести, наговорити. — Њега и калфе навукао је ђаво на тај прљав посао. Срем. Нећете ви мене навући и насамарити! Куш. 4. изазвати, донети што неповољно. — Навучемо на себе мржњу свију. М-О. Русија се могла бојати да јој српско противљење не навуче нов рат с Турцима. Нов. 5. а. извући, нацртати црнилом. — Све су биле ... навучених обрва, набељена лица. Станк. б. скупити, намрштити, спустити. — Упита је он, погледав у њу навучених обрва. О-А. 6. наоштрити (нож, бритву). Вук Рј.