нага́ђати
нагађати
Лема
нагађати
Извор
том 3, стр. 499, редослед 2
- 1.
несврш. и уч. према нагодити.
- 2.а.
слутити, наслућивати, претпостављати, домишљати се.
— Листови су наrађали ко то може бити.
Стјепан ... као да је наrађао његове сумње, распрши их.
- 2.б.
једва налазити.
— Загазише у мећаву и сиђоше низ башту тражећи и наrађајући већ затрпани пут.
- 3.
гађати, нишанити.
— Скине пушку с рамена и узе нагађати како би коју свраку ухватио на нишан.
- 4.
угађати.
dialectal— Мајка ми износи ... јутром слатко од дуња ... и свачим ми наrађa.
- 5.
удешавати, угођавати.
music— До коња полегли дјечаци да наrаlјају своје дипле.
Пододреднице
несврш. и уч. према нагодити се. — То није сметало Италију ... да се наrађа с Енглеском. ОП 2
Изворни текст (OCR)
нага́ђати, на̀га̄ђа̄м 1. несврш. и уч. према нагодити. 2. а. слутити, наслућивати, претпостављати, домишљати се. — Листови су наrађали ко то може бити. Уск. Стјепан ... као да је наrађао његове сумње, распрши их. Крањч. Стј. б. једва налазити. — Загазише у мећаву и сиђоше низ башту тражећи и наrађајући већ затрпани пут. Лал. 3. гађати, нишанити. — Скине пушку с рамена и узе нагађати како би коју свраку ухватио на нишан. Коз. Ј. 4. покр. угађати. — Мајка ми износи ... јутром слатко од дуња ... и свачим ми наrађa. Радул. 5. муз. удешавати, угођавати. — До коња полегли дјечаци да наrаlјају своје дипле. Павл.