Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

нагва́ждати

несврштом 3, стр. 500

нагва́ждати

нагваждати

Лема

нагваждати

Извор

том 3, стр. 500, редослед 4

  1. —

    говорити бесмислице, наклапати, блебетати.

    — Та шта нагваждаш? Видиш да је тек сахат како смо кренули од Јована. Лаз. Л. Он ми је као брат ... па, ето, почео нагваждати којеnrа. Моск. на̀ге̄ти (се), на̏гне̄м (се) сврш. покр. в. нагнути (се).
Изворни текст (OCR)
нагва́ждати, на̀гва̄жда̄м несврш. говорити бесмислице, наклапати, блебетати. — Та шта нагваждаш? Видиш да је тек сахат како смо кренули од Јована. Лаз. Л. Он ми је као брат ... па, ето, почео нагваждати којеnrа. Моск. на̀ге̄ти (се), на̏гне̄м (се) сврш. покр. в. нагнути (се).