Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

наги́бати

несврштом 3, стр. 500

наги́бати

нагибати, нагибам, нагибљем

Лема

нагибати

Варијанте

нагибам, нагибљем, на̀гӣба̄м, на̀гӣбље̄м

Извор

том 3, стр. 500, редослед 7

  1. 1.а.

    нагињати, сагињати.

    — Жена хитно на уста нагибље некакав лончић. Ков.
  2. 1.а.

    Вели он ... нагибајући главу пред дошљаком. Ранк.

  3. 1.б.

    фиг. пристајати уза што, бити наклоњен (коме, чему).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Генерал мало нагибаше и на турску страну.
    Нен. М.
    Сјетио сам их бискупа и бана Ђуре Драuковића, који је нагибао прама Бечу.
    Шен.
  4. 2.

    наборати, набрати.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Огрлица бијаше широко нагибана без чипке.
    Војн.

Пододреднице

~ се

повр. — Сунце се нагибало к западним планинама. Том. Цан се већ нагибао концУ. Ђал

повр.
Изворни текст (OCR)
наги́бати, на̀гӣба̄м и на̀гӣбље̄м несврш. 1. а. нагињати, сагињати. — Жена хитно на уста нагибље некакав лончић. Ков. А. Вели он ... нагибајући главу пред дошљаком. Ранк. б. фиг. пристајати уза што, бити наклоњен (коме, чему). — Генерал мало нагибаше и на турску страну. Нен. М. Сјетио сам их бискупа и бана Ђуре Драuковића, који је нагибао прама Бечу. Шен. 2. покр. наборати, набрати. — Огрлица бијаше широко нагибана без чипке. Војн.