Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀гињати

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 500

на̀гињати

нагињати

Стална адреса

Лема

нагињати

Извор

том 3, стр. 500, редослед 11

  1. 1.

    несврш. и уч. према нагнути.

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
  2. 2.а.

    бити наклоњен.

    — Он је ... нагињао противној странци.
    Бег.
    Мати више нагиње кћери.
    Каш.
  3. 2.б.

    бити усмерен, смерати.

    — Привреда народна је сточарству претежно нагињала.
    Нов.
    Мјесец нагињаше к западу.
    Ћип.
  4. 2.в.

    прелазити у што, имати нијансу (боје).

    — Крух висок, обао ... па некако нагиње на румен.
    Куш.
  5. 3.

    продирати, наваљивати.

    — Кроз продор нагиње непријатељ.
    Јак.

Пододреднице

~ се

несврш. и уч. према нагнути се

несврш. и уч. према нагнути се
Изворни текст (OCR)
на̀гињати, -ње̄м 1. несврш. и уч. према нагнути. 2. а. бити наклоњен. — Он је ... нагињао противној странци. Бег. Мати више нагиње кћери. Каш. б. бити усмерен, смерати. — Привреда народна је сточарству претежно нагињала. Нов. Мјесец нагињаше к западу. Ћип. в. прелазити у што, имати нијансу (боје). — Крух висок, обао ... па некако нагиње на румен. Куш. 3. продирати, наваљивати. — Кроз продор нагиње непријатељ. Јак.