Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на́гло̄ст

жтом 3, стр. 502

на́гло̄ст

наглост

Лема

наглост

Извор

том 3, стр. 502, редослед 5

  1. —

    особина оног који је нагао, брзина, сурба, жестина, напраситост; брзоплетост, пренагљеност.

    — Упала је У дворану таковом наглошћу да се је Мелита престрашила. Том. У узбуђењу и наглости ... замахну пушком. Лал. Тиме је и превише луда наглост моје лакоумне младости наплаћена.
    Ков. А.
Изворни текст (OCR)
на́гло̄ст, -ости ж особина оног који је нагао, брзина, сурба, жестина, напраситост; брзоплетост, пренагљеност. — Упала је У дворану таковом наглошћу да се је Мелита престрашила. Том. У узбуђењу и наглости ... замахну пушком. Лал. Тиме је и превише луда наглост моје лакоумне младости наплаћена. Ков. А.