Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

нагну́ће

стом 3, стр. 503

нагну́ће

нагнуће

Лема

нагнуће

Извор

том 3, стр. 503, редослед 2

  1. 1.

    гл. им. од нагнути (се)

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
  2. 2.

    наклоност, симпатија, љубав.

    — Одувијек његово нагнуће пригибало се природи.
    Ћип.
    За мужа није осјећала ни искре нагнућа.
    Том.
  3. 3.

    склоност; нагон.

    — Сапета форма сонета обуздава Беговићево нагнуће.
    Марј. М.
    Тјелесне пожуде и нагнућа нијесу саме по себи зла.
    Баз.
Изворни текст (OCR)
нагну́ће с 1. гл. им. од нагнути (се). 2. наклоност, симпатија, љубав. — Одувијек његово нагнуће пригибало се природи. Ћип. За мужа није осјећала ни искре нагнућа. Том. 3. склоност; нагон. — Сапета форма сонета обуздава Беговићево нагнуће. Марј. М. Тјелесне пожуде и нагнућа нијесу саме по себи зла. Баз.