нагове́стити

наговестити

Лема

наговестити

Извор

том 3, стр. 503, редослед 16

1.
ијек. наговијѐстити, сврш. 1. поменути, рећи што околишно, не сасвим асно, најавити у непотпуном, прикривеном облику.
ијек. — ијекавски
— Знала је да јој носи накит, то јој је јуче наговестио.
Ранк.
О том никад ни ријечце није спомињао, нити је икад наговијестио.
Л-К
2.
предсказати.
— Страшне су буре наrовестиле то.
Змај
Друге смо таласе наговијестилИ.
Уј.

Пододреднице

~ се

а. јавити се у неодређеном, прикривеном облику. — Силом угушиваше те нове мисли ... иако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле. Ранк. б. предсказати се (обично у сну). — Чекала је да је син запита шта јој се то наговијестило. Мат

јавити се у неодређеном, прикривеном облику.предсказати се (обично у сну).

Изворни текст (OCR)

нагове́стити, -о̀ве̄стӣм, ијек. наговијѐстити, сврш. 1. поменути, рећи што околишно, не сасвим асно, најавити у непотпуном, прикривеном облику. — Знала је да јој носи накит, то јој је јуче наговестио. Ранк. О том никад ни ријечце није спомињао, нити је икад наговијестио. Л-К. 2. предсказати. — Страшне су буре наrовестиле то. Змај. Друге смо таласе наговијестилИ. Уј.