нагово̀рити

наговорити

Лема

наговорити

Извор

том 3, стр. 504, редослед 7

1.
сврu. изговорити, напричати.
— Наговорио сам му за минут милијун глупости.
Лаз. Л.
Баруница је била изван себе, тако да је наговорила свеrа и свачеrа.
Франг.
2.
навести, убедити, уверити говором.
— Капетан ... наговори жену да ... прасе ... никако не прими.
Дом.
И тим ми наговори јуначко срце.
М-И
3.
обратити се коме, почети с ким разговор, ословити кога.
с — средњи род
— Молим вас гдје станује Владимир Мокровић?
— наговори Илија шепавог чичицУ.
Цес. А.

Пододреднице

~ се

провести много времена у говорењу̀, задовољити се говорећи, напричати се. — Сит се наговори велика ћуталица. Сек

провести много времена у говорењу̀, задовољити се говорећи, напричати се.

Изворни текст (OCR)

нагово̀рити, -о̀ворӣм сврu. 1. изговорити, напричати. — Наговорио сам му за минут милијун глупости. Лаз. Л. Баруница је била изван себе, тако да је наговорила свеrа и свачеrа. Франг. 2. навести, убедити, уверити говором. — Капетан ... наговори жену да ... прасе ... никако не прими. Дом. И тим ми наговори јуначко срце. М-И. 3. обратити се коме, почети с ким разговор, ословити кога. — Молим вас гдје станује Владимир Мокровић? — наговори Илија шепавог чичицУ. Цес. А.