Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на́гон

мтом 3, стр. 505

на́гон

нагон

Лема

нагон

Извор

том 3, стр. 505, редослед 2

  1. 1.

    урођена способност ивих бића да извршавају несвесне целисходне, сврсисходне радње; инстинкт: ~ самоодржања, полни, сексуални ~, родитељски ~; ~ одржања врсте.

    biology
    биол. — биологија
  2. 2.

    несвесна, неодређена тежња, жеља, осећање, осећај

    — И мене ћуди често пута муче, али не знам нагон који на пут вуче.
    С-Ц
    У ходУ ... осјети јак нагон за пустим пољскиМ животом.
    Ћип.
  3. 3.

    нагона. Вук Рј.

  4. 4.

    колиба на четири стуба. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
на́гон м 1. биол. урођена способност ивих бића да извршавају несвесне целисходне, сврсисходне радње; инстинкт: ~ самоодржања, полни, сексуални ~, родитељски ~; ~ одржања врсте. 2. несвесна, неодређена тежња, жеља, осећање, осећај — И мене ћуди често пута муче, али не знам нагон који на пут вуче. С-Ц. У ходУ ... осјети јак нагон за пустим пољскиМ животом. Ћип. 3. нагона. Вук Рј. 4. покр. колиба на четири стуба. Вук Рј.