Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

наго̀рети

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 505

наго̀рети

нагорети

Стална адреса

Лема

нагорети

Извор

том 3, стр. 505, редослед 17

  1. 1.

    ијек. наго̀рјети, сврш 1. прел. мало опалити, начети горењем.

    ијек. — ијекавскипрел. — прелазни глагол
    — Јевта је нагорео печат на пламену од свеће.
    Шапч.
  2. 2.а.

    непрел. мало изгорети на једном месту; опалити се.

    непрел. — непрелазни глагол
    — Смотрим да је с доњега краја наrорео шrап].
    Нен. Љ.
    Изгледао је као храст у кога су ударали многи громови: нагорио, црн.
    Донч.
  3. 2.б.

    мало поцрнети или зацрвенети се (од сунца).

    — Голе мишшићаве руке, нагореле на сунцу до више лаката, исекао кукуруз.
    Ћос. Д.
Изворни текст (OCR)
наго̀рети, -рӣм, ијек. наго̀рјети, сврш. 1. прел. мало опалити, начети горењем. — Јевта је нагорео печат на пламену од свеће. Шапч. 2. непрел. а. мало изгорети на једном месту; опалити се. — Смотрим да је с доњега краја наrорео шrап]. Нен. Љ. Изгледао је као храст у кога су ударали многи громови: нагорио, црн. Донч. б. мало поцрнети или зацрвенети се (од сунца). — Голе мишшићаве руке, нагореле на сунцу до више лаката, исекао кукуруз. Ћос. Д.