Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

нагр́нути

сврштом 3, стр. 508

нагр́нути

нагрнути

Стална адреса

Лема

нагрнути

Извор

том 3, стр. 508, редослед 2

  1. 1.

    непрел навалити, јурнути (обично у гомили, у већем броју).

    — Свјетина нагрну са својих мјеста и није било силе која би је уставила.
    Шимун.
    Нагрну у наш купе група људи.
    Чол.
    Губе се из душе ... поетска осећања кад на човека нагрне безброј разних брига.
    Дом.
  2. 2.

    прел. (з)гртањем набацати, натрпати.

    прел. — прелазни глагол
    — Земљу ће нагрнути на трупло.
    Донч.
    Одгрнуше с те плоче шушањ и грање што су га нагрнули на њу.
    Тур.
Изворни текст (OCR)
нагр́нути, на̀гр̄не̄м сврш. 1. непрел. навалити, јурнути (обично у гомили, у већем броју). — Свјетина нагрну са својих мјеста и није било силе која би је уставила. Шимун. Нагрну у наш купе група људи. Чол. фиг. Губе се из душе ... поетска осећања кад на човека нагрне безброј разних брига. Дом. 2. прел. (з)гртањем набацати, натрпати. — Земљу ће нагрнути на трупло. Донч. Одгрнуше с те плоче шушањ и грање што су га нагрнули на њу. Тур.