нагу́рати

нагурати

нагурати

том 3, стр. 509, редослед 1

—
напунити силом, натрпати гурањем.
— Понекад и сам нагура у њу рану паучине и прашине.
Чол.

~ се

1. набити се, натрпати се негде гурањем. — Нагура се пуна црква жена. Лаз. Л. Сви се нагураше на врата. Шов. 2. наситити се гурања

набити се, натрпати се негде гурањем.наситити се гурања

Изворни текст (OCR)

нагу́рати, на̀гӯра̄м сврш. напунити силом, натрпати гурањем. — Понекад и сам нагура у њу рану паучине и прашине. Чол.