нада́вати
надавати
Лема
надавати
Извор
том 3, стр. 510, редослед 4
- 1.
сврш. много, довољно дати, више пута давати док се осети да је давања било доста.
— Сваки час ишту понешто од тебе, нигда им не можеш надавати.
- 2.
несврur. (руком) помагати, убрзавати осипање, падање (нпр. жита у воденични камен). Вук Рј.
- 3.а.
несврш. (ис)пружати, дометати.
— Ал је Пеју добра срећа била, пред сабљу му руку надаваше. Рј.
- 3.б.
фиг. (најчешће уз »рука«) пружати помоћ, додавати.
— А ни она Ц. Гора не би останула да Латини не надају руке и бране нас вазда од ТVрака.
Пододреднице
1. надавати (1). — Надавати се не можеш, па ма дао све до голе душе. Ад. 2. пружати се, јављати се (о прилици, могућности), наметати се. — Овдје ми се... надаје прилика да споменем нешто. Рад. А. Њега су свеудиљ облијетале мисли, надавала се питања. Коз. И. нада̀вити се, на̏давије̄м се сврш. в. надвити се. — Над оком се надавиле густе обрве. Матош. нада̀ждјети се, на̀даждӣ се (ијек.) сврш. нападати се (о дажду, о киши), пасти много кише. Деан. Рј. нада̀зрети се, на̏дазре̄м се сврш. надзрети се. — Ћад водом се надазрела, V воду јој круна пала. Вук. Дугачко зрцало Купе пресвукло се маглицом од хладна даха јесени, која се нагло нада њ надазрела. 1ор
Изворни текст (OCR)
нада́вати, на̀да̄је̄м 1. сврш. много, довољно дати, више пута давати док се осети да је давања било доста. — Сваки час ишту понешто од тебе, нигда им не можеш надавати. Нен. Љ. 2. несврur. (руком) помагати, убрзавати осипање, падање (нпр. жита у воденични камен). Вук Рј. 3. несврш. а. (ис)пружати, дометати. — Ал је Пеју добра срећа била, пред сабљу му руку надаваше. Рј. А. б. фиг. (најчешће уз »рука«) пружати помоћ, додавати. — А ни она Ц. Гора не би останула да Латини не надају руке и бране нас вазда од ТVрак