Одредница

на̀дати

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 511

на̀дати

надати

Лема

надати

Извор

том 3, стр. 511, редослед 9

  1. 1.

    (-аде̄м) сврш. (често уз у бекство, у трк) почети бежати, трчати, ударити у бекство, трк, стругнути, појурити (испред кога или за ким).

    — Мартин нададе за њом.
    Креш.
    Јуначина нада први у бекство.
    Нуш.
    Дочепа се ... врха брежуљка и нададе опет у трк.
    Божић
  2. 2.а.

    пружити, дати.

    — Зато ћу ти надати помоћи.
    НП Вук
  3. 2.б.

    додати, придати.

    — Крај свих досадашњих задаћа живота нарав му је сада још једну надала.
    Коз. Ј.
  4. 3.

    (уз речи које показују одавање јачег звука: вика, дрека, јаук, лупњава и сл.) почети јако (викати, јаукати, лупати и сл.).

    сл. — слично
    — (тац нада викати као да си му око искоnао.
    Дом.
    Надали толику дреку као да их је читава гомила.
    Маш.
    Ударише ми сузе на очи и ја нададем јаук.
    Вел.
    Чекетало надало лупњаву.
    Вес.

Пододреднице

~ се

1. пружити се, дати се (о прилици, згоди и сл.). — Кад ми се прилика надала, само сам ју гледао. Киш. 2. појурити; почети снажжно. — Гадали се за мном проклетници ... јуре, сестро, као гладни вуци. Кош. Наши су то примијетили и надали се за њима у потјеру. Чол. Нададе се снажно смијати, да су му очи хтјеле искочити. Франг. на́дати се, на̑да̄м се несврш. имати наде, очекивати (са извесном вероватноћом) да ће се нешто догодити. — Још ове зиме се можете надати консулу. Андр. И. Истрча из собе с таквом брзином којој би се једва човјек надао у тако крупне људине. Креш

пружити се, дати се (о прилици, згоди и сл.).појурити; почети снажжно.
Изворни текст (OCR)
на̀дати, -а̄м (-аде̄м) сврш. 1. (често уз: у бекство, у трк) почети бежати, трчати, ударити у бекство, трк, стругнути, појурити (испред кога или за ким). — Мартин нададе за њом. Креш. Јуначина нада први у бекство. Нуш. Дочепа се ... врха брежуљка и нададе опет у трк. Божић. 2. а. пружити, дати. — Зато ћу ти надати помоћи. НП Вук. б. додати, придати. — Крај свих досадашњих задаћа живота нарав му је сада још једну надала. Коз. Ј. 3. (уз речи које показују одавање јачег звука: вика, дрека, јаук, лупњава и сл.) почети јако (викати, јаукати, лупати и сл.). — (тац нада викати као да си му око искоnао. Дом. Надали толику дреку као да их је читава гомила. Маш. Ударише ми сузе на очи и ја нададем јаук. Вел. Чекетало надало лупњаву. Вес.