Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

надби́јати

несврштом 3, стр. 512

надби́јати

надбијати

Стална адреса

Лема

надбијати

Извор

том 3, стр. 512, редослед 8

  1. 1.

    несврш и уч. према надбити.

    уч. — учестали глагол
  2. 2.

    надметати се, шакмичити се.

    — Још може да надбија на дражби с једним фијорином
    — и онда
    — крај!
    Цар Е.

Пододреднице

~ се

борити се, такмичити се, прегонити се. — Витешка бојна игра ... гдје се три пастира надбијају са три влашића. Водн. Магле ... се надбијају по долинама. Андр. И

борити се, такмичити се, прегонити се.
Изворни текст (OCR)
надби́јати, на̀дбӣја̄м несврш. 1. несврш. и уч. према надбити. 2. надметати се, шакмичити се. — Још може да надбија на дражби с једним фијорином — и онда — крај! Цар Е.