на̀двесити

надвесити

надвесити

том 3, стр. 512, редослед 21

в.
ијек. на̀двјесити, сврш в. нао̀нети.
ијек. — ијекавскив. — (после броја) век
— Кочијаш надвјесио нос над чашу, кади га над њом.
Кал.

~ се

наднети се, превесити се. — Шија ... се надвјесила изнад овратника својом тустином и тврдином. Ков. А

наднети се, превесити се.

Изворни текст (OCR)

на̀двесити, -ӣм, ијек. на̀двјесити, сврш. в. нао̀нети. — Кочијаш надвјесио нос над чашу, кади га над њом. Кал.