Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

надви́кати

сврштом 3, стр. 512

надви́кати

надвикати

Лема

надвикати

Извор

том 3, стр. 512, редослед 27

  1. а.

    надјачати виком, гласом, викнути јаче од кога

    — Што они већу ларму дижу, дере се и Мика све већма: »Не можете ви мене надвикати!«
    Срем.
    У ходнику је куми Сперанци, промуклој од викања, коначно успјело да надвиче остале.
    Франг.
  2. б.

    фиг. угушити, пригушити, учинити (друго што) нечујним.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — За вечером је гласно говорио да надвиче сјећање.
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
надви́кати, на̀двӣче̄м сврш. а. надјачати виком, гласом, викнути јаче од кога. — Што они већу ларму дижу, дере се и Мика све већма: »Не можете ви мене надвикати!« Срем. У ходнику је куми Сперанци, промуклој од викања, коначно успјело да надвиче остале. Франг. б. фиг. угушити, пригушити, учинити (друго што) нечујним. — За вечером је гласно говорио да надвиче сјећање. Андр. И.