на̀двити

надвити

Лема

надвити

Извор

том 3, стр. 513, редослед 5

—
савити изнад чега, намаћи, наеући; наднети.
— У собу ЛиЦV.
Ил.
уђе сијед старац ... дубоко надви чалму. Сиј. фиr. Мрак надви крило по његовом

Пододреднице

~ се

повр. — Надвио се ... нада мном као жалосна врба. Срем. Тамни облак надвио се над околишем. Ћип. фиr. Касна јесен надви се над крај. Шен

повр.

Изворни текст (OCR)

на̀двити, на̏двије̄м сврш. савити изнад чега, намаћи, наеући; наднети. — У собу уђе сијед старац ... дубоко надви чалму. Сиј. фиr. Мрак надви крило по његовом ЛиЦV. Ил.