нади́мати
надимати, надимам, надимљем
Лема
надимати
Варијанте
надимам, надимљем, на̀дӣма̄м, на̀дӣмље̄м
Извор
том 3, стр. 518, редослед 18
- 1.
пунити, испуњавати што ваздухом или гасом, и тим повећавати његову запремину, обујам, ширити га и давати му обао облик, надувавати.
— Дјечак је бијесно надимао мијех.
Голубови надимаху своје гуше на ивици крова. Пол. 1959. Вјетар је ... ударао о засторе и надимао их.
испуњавати задовољством, одушевљавати.
— Други осећаји сада надимаху њене груди: то беше материнска брига и материнска радост.
- 2.
давати, приписивати коме или чему већи значај него што га у ствари има, преувеличавати.
— Говорило се о каруцама и коњима, о лову и утркама ... Ту се је китило, претјеривало и надимало што је тко више могао.
Пододреднице
1. а. повећавати запремину, обујам, ширити се. — Прси јој се надимаху силовито. Шен. фиг. Груди му се надимљу бескрајним поносом. Поп. Ј. б. бубрити, нарастати добивајући обао облик. — Не жути се и не надима шпеница. Ћос. Д. Пупољци су се помало надимали. Торб. 2. фиг. правити се важан пред ким, шепурити се. — Отац се поред њега надимао као голуб гушан. Поп. Ј
Изворни текст (OCR)
нади́мати, на̀дӣма̄м и на̀дӣмље̄м несврш. 1. пунити, испуњавати што ваздухом или гасом, и тим повећавати његову запремину, обујам, ширити га и давати му обао облик, надувавати. — Дјечак је бијесно надимао мијех. Бен. Голубови надимаху своје гуше на ивици крова. Пол. 1959. Вјетар је ... ударао о засторе и надимао их. Бег. фиг. испуњавати задовољством, одушевљавати. — Други осећаји сада надимаху њене груди: то беше материнска брига и материнска радост. Вес. 2. давати, приписивати коме или чему већи значај него што га у ствари има, преувеличавати. — Говорило се о каруцама и коњима, о лову и утркама ... Ту се је китило, претјеривало и надимало што је тко више могао. Том.