на̀димити
надимити
Лема
надимити
Извор
том 3, стр. 518, редослед 19
- а.
изложити што диму да га дим обухвати и да̑ му нарочиту боју; испунити, прожети димом, ишчађавити.
— Шушњем надими кућу.
Огањ је с њих дрвета огњеним језиком обрстио лишће и кору ... надимио, наrаравио.
- б.
учинити да се што осети на дим, покварити димом.
— Ракија слаба и надимљена.
Пододреднице
1. напунити се димом. 2. надисати се дима. — Док се човјек дима не надими, не може се ватре нагријати. Н. посл. Вук. на̀димицо̄м (у прил. значењу) заст. од огњишта, од куће, редом свака кућа; исп. дим (4). — Из тога излази да су се работе радиле надимицом, тј. од куће. Нов
Изворни текст (OCR)
на̀димити, -ӣм сврш. а. изложити што диму да га дим обухвати и да̑ му нарочиту боју; испунити, прожети димом, ишчађавити. — Шушњем надими кућу. Божић. Огањ је с њих дрвета огњеним језиком обрстио лишће и кору ... надимио, наrаравио. Кнеж. Л. б. учинити да се што осети на дим, покварити димом. — Ракија слаба и надимљена. Шапч.