Одредница

на́длежан

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 520

на́длежан

надлежан

Лема

надлежан

Извор

том 3, стр. 520, редослед 13

  1. 1.

    који има право (по своме звању, положају, стручности и сл.) да одлучује о нечем, меродаван, компетентан.

    сл. — слично
    — Војни свећеници су дужни да одмах предају људе надлежним војним властима ради даљег прогона.
    Јонке
    Недић без сумње није био надлежан да говори о језику наших старијих писаца.
    Јов. С.
  2. 2.

    који по законским прописима негде, некамо спада, припада.

    — Он је био незакопито дијете и по мајци надлежан некамо у Крањску.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
на́длежан, -жна, -жно 1. који има право (по своме звању, положају, стручности и сл.) да одлучује о нечем, меродаван, компетентан. — Војни свећеници су дужни да одмах предају људе надлежним војним властима ради даљег прогона. Јонке. Недић без сумње није био надлежан да говори о језику наших старијих писаца. Јов. С. 2. који по законским прописима негде, некамо спада, припада. — Он је био незакопито дијете и по мајци надлежан некамо у Крањску. Крл.