Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

надмѐта̄ч

мтом 3, стр. 521

надмѐта̄ч

надметач

Лема

надметач

Извор

том 3, стр. 521, редослед 21

  1. —

    онај који се с ким надмеће, такмичар, натјецатељ; лицитант.

    с — средњи род
    — Врло брзо поједине капиталисте уништавале су поједине сиромашне надметаче. Марк. Св. Много се надметача за тај портрет већ повукло.
    Шов.
Изворни текст (OCR)
надмѐта̄ч, -а́ча м онај који се с ким надмеће, такмичар, натјецатељ; лицитант. — Врло брзо поједине капиталисте уништавале су поједине сиромашне надметаче. Марк. Св. Много се надметача за тај портрет већ повукло. Шов.