надокла́тити
надоклатити
Лема
надоклатити
Извор
том 3, стр. 524, редослед 17
- —
(кога) сврш. индив. обузети, заокупити, спопасти.
— Сједим пред крчмом, немоћан да пресијечем смијех што ме се надоклатио.
Изворни текст (OCR)
надокла́тити се, -о̀кла̄тӣм се (кога) сврш. индив. обузети, заокупити, спопасти. — Сједим пред крчмом, немоћан да пресијечем смијех што ме се надоклатио. Јел.