надо̀јити
надојити
Лема
надојити
Извор
том 3, стр. 524, редослед 15
- 1.
дати детету или младунчету да сиса (довољно) млека, подојити.
— Допусти ми да надојим још дијете.
- 2.
наквасити, натопити; учинити да нешто набрекне, да се напуни влагом, да се заокругли.
— Понорница је водом надојила земљу у дубини.
Цио тај дан сипила је кишица и тако ми надојила одијело да ми је капут био тежак као од олова.
У њега су ... мишице као надојене, набрекле ... од силе и снаrе.
- 3.
фиг. испунити, прожети.
— Благоваоница је већ била пуна, надојена говором и жвакањем.
Једино ме тугом надојила ти си.
Пододреднице
напунити се влагом, течношћу, текућином. — Надојила се земља воде, па сада расквасала. Нам. Вода је подлијевала наше лежаје и сијено се убрзо надојило. Чол. Стубичка се долина тад надојила крви хрватскога пука. Павл. фиг. Некако му се надојила душа и он би хтео да заплаче, да мушки зарида. Ђур
Изворни текст (OCR)
надо̀јити, на̀дојӣм сврш. 1. дати детету или младунчету да сиса (довољно) млека, подојити.—Допусти ми да надојим још дијете. С-Ц. 2. наквасити, натопити; учинити да нешто набрекне, да се напуни влагом, да се заокругли. — Понорница је водом надојила земљу у дубини. Лал. Цио тај дан сипила је кишица и тако ми надојила одијело да ми је капут био тежак као од олова. Чол. У њега су ... мишице као надојене, набрекле ... од силе и снаrе. Буд. 3. фиг. испунити, прожети. — Благоваоница је већ била пуна, надојена говором и жвакањем. Сим. Једино ме тугом надојила ти си. Наз.