надрики́вати

надрикивати

Лема

надрикивати

Извор

том 3, стр. 528, редослед 19

в.
Уз. повр. рикати наизменце са другим и јаче од њега, надметати се у рикању (о говедима). В. пр. уз гл. им. надрикивање.
уз. повр. — узајамно-повратни глаголповр. — повратни глаголв. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

надрики́вати се, -ѝкује̄м се несврш. Уз. повр. рикати наизменце са другим и јаче од њега, надметати се у рикању (о говедима). В. пр. уз гл. им. надрикивање.