надруги́вати

надругивати

надругивати

том 3, стр. 529, редослед 14

—
уз. повр. надметати се у ругању (од шале).
уз. повр. — узајамно-повратни глаголповр. — повратни глагол
— Е сад ћемо се ми два надругивати.
Павл.

Изворни текст (OCR)

надруги́вати се, -у̀гује̄м се несврш. уз. повр. надметати се у ругању (од шале). — Е сад ћемо се ми два надругивати. Павл.