Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

надсветљи́вати

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 529

надсветљи́вати

надсветљивати

Лема

надсветљивати

Извор

том 3, стр. 529, редослед 23

  1. —

    ијек. надсвјетљи́вати, несврш. необ. светлети јаче од другог светлосног извора, надмашивати

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголнеоб. — необично
    светлошћу, сјајем. — фиг. Зубља мојих ватра надсвјетљује ... пјесме ваше тужне.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
надсветљи́вати, -ѐтљује̄м, ијек. надсвјетљи́вати, несврш. необ. светлети јаче од другог светлосног извора, надмашивати светлошћу, сјајем. — фиг. Зубља мојих ватра надсвјетљује ... пјесме ваше тужне. Крл.