на̏дӯт
надут QA: medium
Лема
надут
Извор
том 3, стр. 532, редослед 14
- —
= надувен.
— Срби и с њима анжкујска надута властела.
Сва та књига није била нишгта друго него скуп надутих ријечи. Крањч. Стј. на̀дути, на̏дме̄м (дијал. на̏дује̄м) (трп. прид. на̏дӯт, -а, -о и наду̀вен, -ѐна, -ѐно) сврш. 1. а. надувати, напухати.
— Надме образе па издуши нзкупљени зрак.
Ви надмете груди па зборите мени ...
б. учинити да нешто набуја, нарасте, отекне.
— Кад из неба киша груне, врело надме, мост поломи.
Рашири још више прса и дигну у вис главу надувши жиле на врату.
Гас-гангрена ... надула је прво бедра, па трбу2, па слабине.
2. фиг. рећи оштро, осорно.
— Дајем га у попове ... надме оргуљашица охоло.
Пододреднице
1. надувати се, набрекнути, отећи; набујати, нарасти. — Р̏аскечио Шимун ноге ... надуо му се прсни кош. Гор. Сузне ... очице једва шкиљаху испод надувених очних капака. Вес. Бисаге се надуле од ствари. Моск. А врело надме се, гибље, протиче низ поља пуста. Бег. 2. фиг. направити се важан, узохолити се. — Сад гизделини тукци дошепире, надувши се у котач репе шире. Марк. Ф. Па хајде што граби туђе] ... Ама што се надуо онако од тешка јордама? Глиш. 3. помамити се, почети јако дувати, пухати, узбуркати се (обично о ветру, таласима, валовима и сл. непогодама). — Гадан западни ветар наду се са улице па стаде бурно вратима лупарати. Дов. Како се вечерас надула бура? Новак. К тому се валови надму ... брдима слични. М-И
Изворни текст (OCR)
на̏дӯт, -а, -о = надувен. — Срби . и с њима анжкујска надута властела. Бој. Сва та књига није била нишгта друго него скуп надутих ријечи. Крањч. Стј. на̀дути, на̏дме̄м (дијал. на̏дује̄м) (трп. прид. на̏дӯт, -а, -о и наду̀вен, -ѐна, -ѐно) сврш. 1. а. надувати, напухати. — Надме образе па издуши нзкупљени зрак. Десн. Ви надмете груди па зборите мени ... Јакш. М. б. учинити да нешто набуја, нарасте, отекне. — Кад из неба киша груне, врело надме, мост поломи. Радич. Рашири још више прса и дигну у вис главу надувши жиле на врату. Наз. Гас-гангрена ... надула је прво бедра, па трбу2, па слабине. Поп. Ј. 2. фиг. рећи оштро, осорно. — Дајем га у попове ... надме оргуљашица охоло. Бен.