наду́шити

надушити

Лема

надушити

Извор

том 3, стр. 533, редослед 6

—
обузети (обично у јачој мери
— о смеху, кашљу и сл.)
— Надуши га и самог смијех.
Сим.

Пододреднице

~ се

1. ударити, прснути (у смех). — А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. Ћип. НадVшим се ... од смијеха. Матош. 2. натмурити се, натуштити се. — Видио је силне облаке земље што их је бура свуда дизала и вукла ... а небо се било надушило. Шимун

ударити, прснути (у смех).натмурити се, натуштити се.

Изворни текст (OCR)

наду́шити, на̀дӯшӣм сврш. обузети (обично у јачој мери — о смеху, кашљу и сл.). — Надуши га и самог смијех. Сим.