Одредница

на̏д

жтом 3, стр. 509

на̏д

над QA: medium

Лема

над

Извор

том 3, стр. 509, редослед 12

  1. в. надо1.

    archaic
    заст. — застарело
    — Данас тутњи бакар, шлемови од нади. Бој. над (испред облика личних заменица ме, мном, те, се, њ и (често) испред придевске заменице све: нада) предл. с ак. и инстр. 1. више, изнад, са речју у акузативу уз коју стоји показује . место изнад кога или чега, према коме (чему) је усмерена глаголска радња.
    — Неки бог је нада ме пружио руку.
    М-И
    Осврну се и погледа над дућанска врата.
    Срем.
  2. б.

    да нешто по важности, снази, дејству и др. надмашује појам одређен акузативом.

    др. — друго
    — Потребно је оно уздизање над свагдашње осјећаје, које горчину претвара у слад. КХ 193б. То је стару дјевицу узнемирило над све остало женскиње.
    Креш.
  3. в.

    суперлативно значење појма који се понавља у акузативу.

    — Жена ти си над жене по своме лицу.
    М-И
    Море, уме Каспар, лола је, па је над лоле лола.
    Срем.
    2. са речју у инструменталу уз коју стоји показује
  4. а.

    место које је више, изнад чега.

    — Квадрат над хипотенузом једнак је збиру квадрата над осталим двјема страницама.
    Ант. 1
    Кум седи у горњем челу над самим огњиштем домаћим. Чипл. о̄. у поређењу: суперлативно значење појма који се (често) понавља у инструменталу.
    — Нема сељаку над њом бољега хранитеља.
    Ћип.
    Нема жалости над жалошћу мајчином.
    Вес.
  5. в.

    виши положај, надмоћност, власт и сл. над ким или чим.

    сл. — слично
    — Осјећао се страховито узвишен над тим бившим кандидатом медицине.
    Јонке
    Срnска власт је раширена над Јадром и Рађевином.
    Нов.
  6. г.

    Г. напрегнуту пажњу, напор да се нешто изврши или спречи извршење.

    г. — година
    — Што ће све те строгости, казне, седење и умарање над књигом!
    Глиш.
    Свеудиљ ћу бдјети над њим и пазити да се не уведе у такву напаст.
    Креш.
  7. д.

    осећајни, емоционални однос према некоме или нечему: према.

    — Само сам се ражалио над собом самим! Ћос.
  8. б.

    Б. Чак се морао и насмијати над једним параграфом наредбе. Јонке. ђ. провођење времена разговарајући, дискутујући и сл. уз неко јело и пиће: пред.

    сл. — слично
    — Над криглама пива, пред пирамидом погачица, они остадоше дуго, у врло живом разговору. Ћос.
  9. б.

    Б.

  10. е.

    извршење или покушај извршења неке радње на некоме: на.

    — Имали су задатак да изврше претрес над заробљеницима.
    Јак.
    Ту сједи само због покушаја грабежног уморства над неким газдом. онке. над
    — (нат-) преф. 1. у глаголским сложеницама показује
  11. а.

    да се радња основног глагола управља или се врши изнад чега: надлетати, надносити се, наткрити, надгледати.

  12. б.

    да се радња основног глагола надмашује, да се врши у јачем степену или да се изводи такмичење: надбити, надвикати, надгласати, надвлачити се. 2. у именичким или придевским сложеницама показује нешто више, веће (виши положај, већи степен и сл.) од онога што означава основна именица или придев: надбискуп, надвојвода, надлугар; надљудски, натчовечански, надмоћан.

    сл. — слично
Изворни текст (OCR)
на̏д2, на̏ди ж заст. в. надо1. — Данас тутњи бакар, шлемови од нади. Бој. над (испред облика личних заменица ме, мном, те, се, њ и (често) испред придевске заменице све: нада) предл. с ак. и инстр. 1. више, изнад, са речју у акузативу уз коју стоји показује . место изнад кога или чега, према коме (чему) је усмерена глаголска радња. — Неки бог је нада ме пружио руку. М-И. Осврну се и погледа над дућанска врата. Срем. б. да нешто по важности, снази, дејству и др. надмашује појам одређен акузативом. — Потребно је оно уздизање над свагдашње осјећаје, које горчину претвара у слад. КХ 193б. То је стару дјевицу узнемирило над све остало женскиње. Креш. в. суперлативно значење појма који се понавља у акузативу. — Жена ти си над жене по своме лицу. М-И. Море, уме Каспар, лола је, па је над лоле лола. Срем. 2. са речју у инструменталу уз коју стоји показује а. место које је више, изнад чега. — Квадрат над хипотенузом једнак је збиру квадрата над осталим двјема страницама. Ант. 1. Кум седи у горњем челу над самим огњиштем домаћим. Чипл. о̄. у поређењу: суперлативно значење појма који се (често) понавља у инструменталу. — Нема сељаку над њом бољега хранитеља. Ћип. Нема жалости над жалошћу мајчином. Вес. в. виши положај, надмоћност, власт и сл. над ким или чим. — Осјећао се страховито узвишен над тим бившим кандидатом медицине. Јонке. Срnска власт је раширена над Јадром и Рађевином. Нов. Г. напрегнуту пажњу, напор да се нешто изврши или спречи извршење. — Што ће све те строгости, казне, седење и умарање над књигом! Глиш. Свеудиљ ћу бдјети над њим и пазити да се не уведе у такву напаст. Креш. д. осећајни, емоционални однос према некоме или нечему: према. — Само сам се ражалио над собом самим! Ћос. Б. Чак се морао и насмијати над једним параграфом наредбе. Јонке. ђ. провођење времена разговарајући, дискутујући и сл. уз неко јело и пиће: пред. — Над криглама пива, пред пирамидом погачица, они остадоше дуго, у врло живом разговору. Ћос. Б. е. извршење или покушај извршења неке радње на некоме: на. — Имали су задатак да изврше претрес над заробљеницима. Јак. Ту сједи само због покушаја грабежног уморства над неким газдом. онке. над- (нат-) преф. 1. у глаголским сложеницама показује а. да се радња основног глагола управља или се врши изнад чега: надлетати, надносити се, наткрити, надгледати. б. да се радња основног глагола надмашује, да се врши у јачем степену или да се изводи такмичење: надбити, надвикати, надгласати, надвлачити се. 2. у именичким или придевским сложеницама показује нешто више, веће (виши положај, већи степен и сл.) од онога што означава основна именица или придев: надбискуп, надвојвода, надлугар; надљудски, натчовечански, надмоћан.