Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀жимати

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 535

на̀жимати

нажимати

Лема

нажимати

Извор

том 3, стр. 535, редослед 9

  1. 1.

    и -мље̄м несврш. 1 цедити, изажимати, истискати; исп. нажетИ.

    несврш. — несвршени глаголисп. — испореди
    — Почне нажимати сок од оне траве сину у ране. Н. прип.
    Вук
  2. 2.

    грчити, скупљати (обично лице).

    — Прене се и рекне болно нажимајући лице.
    Кос.
  3. 3.

    напињати, напрезати (снагу, енергију).

    — Желио је да што прије сврши посао, па је нажимао мотором неустрашиво ... и свладавао завоје нагло.
    Кал.

Пододреднице

~ се

повр. према нажимати (3). — Кола ... запраскала, али послије недуга трка почели се коњи нажимати. Павл

повр. према нажимати (3).
Изворни текст (OCR)
на̀жимати, -м и -мље̄м несврш. 1. цедити, изажимати, истискати; исп. нажетИ. — Почне нажимати сок од оне траве сину у ране. Н. прип. Вук. 2. грчити, скупљати (обично лице). — Прене се и рекне болно нажимајући лице. Кос. 3. напињати, напрезати (снагу, енергију). — Желио је да што прије сврши посао, па је нажимао мотором неустрашиво ... и свладавао завоје нагло. Кал.