Одредница

на̀звати

сврштом 3, стр. 537

на̀звати

назвати, назовем

Стална адреса

Лема

назвати

Варијанте

назовем, назо̀ве̄м, на̀зове̄м

Извор

том 3, стр. 537, редослед 4

  1. 1.

    а дати назив, именовати.

    — Оно што ти песници чине с њим језиком], човек не зна како да назове.
    Поп. Б.
    Знао би које дијете назвати магаретом, буквом.
    Леск. Ј.
    б. дати посебан назив, надимак, прозвати.
    — Море, макар да смо и у Бачкој! ... додаде Љуба, Чврга названи.
    Срем.
    в. позвати некога одређеним именом.
    — Не сећам се више како га по имену назва.
    Ад.
  2. 2.

    рећи (или одговорити) реч(и) поздрава, пожелети (у поздраву).

    — Поздрави ме и назове ми добро јутро.
    Јурк.
    Ни добро вече јој није назвао.
    Ћос. Д.
    Попрати нас невјеста ... и ... пољубивши нам руке, назове добар пут.
    Љуб.
  3. 3.

    некњ. козвати (телефоном).

    colloquial
    разг. — разговорни језик
    — Назвала га је...и рекла му да се вечерас не могу видјети.
    Грг.

Фразе

~ бог а в. уз бог (изр.); ~ правим именом рећи истину, рећи оно што се мисли о коме или чему. — Све је ... премирало од страха ... да не буде названо правим именом. Андр. И.; ~ својом женом узети за жену, супругу, оженити се. — Ону лепу и добру девојку назове својом женом.
Ранк.

Пододреднице

~ се

1. узети (ново, друго) име. — Граво име било му је Јован Савић, па кад је прешао у Србију, онамо с назвао Иван Југовић. Вук. 2. а. добити са наименовањем, звањем (нови) положај у друштву. — Они да дођу у Београд у Совјет и да се назову попечитељи. Вук. Р̏адије бих се навезла на ... море ... но што бих се баницом назвала на ове крајеве. Мат. б. прогласити себе за некога или нешто. — Мрачне душе назваше се патриоти. Дис

узети (ново, друго) име.добити са наименовањем, звањем (нови) положај у друштву.прогласити себе за некога или нешто.
Изворни текст (OCR)
на̀звати, назо̀ве̄м и на̀зове̄м сврш. 1. а. дати назив, именовати. — Оно што ти песници чине с њим језиком], човек не зна како да назове. Поп. Б. Знао би које дијете назвати магаретом, буквом. Леск. Ј. б. дати посебан назив, надимак, прозвати. — Море, макар да смо и у Бачкој! ... додаде Љуба, Чврга названи. Срем. в. позвати некога одређеним именом. — Не сећам се више како га по имену назва. Ад. 2. рећи (или одговорити) реч(и) поздрава, пожелети (у поздраву). — Поздрави ме и назове ми добро јутро. Јурк. Ни добро вече јој није назвао. Ћос. Д. Попрати нас невјеста ... и ... пољубивши нам руке, назове добар пут. Љуб. 3. некњ. разг. козвати (телефоном). — Назвала га  је...и рекла му да се вечерас не могу видјети. Грг.