на̀зрео
назрео QA: medium
Лема
назрео
Варијанте
на́зрео
Извор
том 3, стр. 540, редослед 10
- —
који је прилично зрео, напола зрео.
— Дали сV облик оном сада већ назрелом развитку нове генерације. Вел. на̀зрети, на̏зре̄м (ек. и ијек.) сврш. 1. а. нејасно, неразговетно видети, нејасно разабрати.
— Кроз пукотине на вратима назре небо.
Кроз полутаму он назре једну људску прилику на клупи.
б. угледати, спазити.
— Сваки његов чивчија знао је да мора одмах селити ако му он око куће назре свињче. Бож.
- 2.
фиг. наслутити, предвидети.
— Налазио се усред самих поrрешака, a ... није могао ни назрети гдје да тражи оно штоје право.
Крај овог страшног рата може се већ назрети.
Пододреднице
покр. нагнути се, наднети се. — Мало се просјак назре према чељади и викне јако у зрак, као да није извјесно да је неко близу. Кал. назријѐвати (се), на̀зријева̄м (се), ек. назре́вати (се)
Изворни текст (OCR)
на̀зрео и на́зрео, -ела, -ело који је прилично зрео, напола зрео. — фиг. Дали сV облик оном сада већ назрелом развитку нове генерације. Вел. на̀зрети, на̏зре̄м (ек. и ијек.) сврш. 1. а. нејасно, неразговетно видети, нејасно разабрати. — Кроз пукотине на вратима назре небо. Кал. Кроз полутаму он назре једну људску прилику на клупи. Макс. б. угледати, спазити. — Сваки његов чивчија знао је да мора одмах селити ако му он око куће назре свињче. Бож. 2. фиг. наслутити, предвидети. — Налазио се усред самих поrрешака, a ... није могао ни назрети гдје да тражи оно штоје право. Шкреб. Крај овог страшног рата може се већ назрети. Дед. В.