Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

наѝграти

сврштом 3, стр. 541

наѝграти

наиграти

Лема

наиграти

Извор

том 3, стр. 541, редослед 14

  1. 1.

    добити, зарадити играњем.

    — Игра), играј, медвједе, што наиграш то теби!
    Вук
    Рј.
  2. 2.

    учинити, задовољити, заморити коња играњем

    — Лако, вранче, пуст ми не остао, данас ћу те игром наиграти!
    Рј. А.

Пододреднице

~ се

провести много времена играјући се; задовољити се игром, играњем, наситити се играњем. — Кад се омладина наиграла и напјевала до миле воље, отпочне гађати биљегу из пушака. Вујач. Мислила је само како ће се наиграти и наслушати музиКе. ен

провести много времена играјући се; задовољити се игром, играњем, наситити се играњем.
Изворни текст (OCR)
наѝграти, на̀игра̄м сврш. 1. добити, зарадити играњем. — Игра), играј, медвједе, што наиграш то теби! Вук Рј. 2. учинити, задовољити, заморити коња играњем. — Лако, вранче, пуст ми не остао, данас ћу те игром наиграти! Рј. А.