Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀именоватн

сврштом 3, стр. 542

на̀именоватн

наименоватн

Стална адреса

Лема

наименоватн

Извор

том 3, стр. 542, редослед 21

  1. 1.

    поставити у какво звање, на какав положај, именовати.

    — Уђе у дворану ... нови наименовани проведитур.
    Нех.
    Наименован је за заменика команданта ... бригаде.
    Дед. В.
  2. 2.

    необ. позвати по имену, навести име; одредити.

    необ. — необично
    — Ако би требало извадити мачку из бунара, газда Јова би само наименовао шегрта који ће је извадити.
    Лаз. Л.
Изворни текст (OCR)
на̀именоватн, -нује̄м сврш. 1. поставити у какво звање, на какав положај, именовати. — Уђе у дворану ... нови наименовани проведитур. Нех. Наименован је  за заменика команданта ... бригаде. Дед. В. 2. необ. позвати по имену, навести име; одредити. — Ако би требало извадити мачку из бунара, газда Јова би само наименовао шегрта који ће је извадити. Лаз. Л.