Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

накањи́вати

несврштом 3, стр. 549

накањи́вати

накањивати

Лема

накањивати

Извор

том 3, стр. 549, редослед 10

  1. а.

    несврш. и уч. према наканити (се).

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
  2. б.

    бити неодлучан, колебати се, оклевати у некој одлуци.

    — Турци ово ласно обреку ... али ферманом потврдити врло су се накањивали.
    Вук
Изворни текст (OCR)
накањи́вати се, -а̀њује̄м се несврш. а. несврш. и уч. према наканити (се). б. бити неодлучан, колебати се, оклевати у некој одлуци. — Турци ово ласно обреку ... али ферманом потврдити врло су се накањивали. Вук.